Anđelka Prpić je podelila utiske o njenoj ulozi Ane, kao i o porukama koje film “Jedini izlaz” nosi.

Šta će Ana uraditi da bi pronašla svoj jedini izlaz?

Ana će prestati da pravi kompromise, prestaće da prihvata sve što joj svi ostali u njenom okruženju nameću još od rođenja i zapravo će početi da duboko kopa po sebi i po svojim bolnim sećanjima, kako bi pronašla svoj izlaz, odnosno neka svoja druga razrešenja, ma po koju cenu.

Kaži nam, šta misliš, šta “Jedini izlaz” izdvaja od ostalih domaćih filmova?

To što imamo ženu kao glavnu ulogu. To je ono što je i Filmski centar Srbije izdvojio kao važnu stvar kada su odlučivali gde će sve sredstva otići. Nismo imali baš puno prilike, makar ne da se ja sećam u poslednjih dvadesetak godina gde je glavni protagonista žena, pogotovo u trileru. To je nešto čega nema puno, pa čak ni u svetskoj kinematografiji. Ovo jeste priča o jednoj maloj ženi i o jednoj maloj sudbini, ali jeste nekako svima nama opomena i poruka da ne žmurimo, ukoliko samo naslutimo, a ne vidimo ili kamoli živimo nečiju tešku sudbinu, odnosno zlostavljanje. Ana je nažalost žrtva mnogih oko sebe, pa čak i svojih najmilijih i ovo je još jedan od razloga zašto je značajan film.

Budući da smo navikli da te vidimo u malo drugačijim ulogama, šta za tebe predstavlja ovo iskustvo?

Predstavlja novi zadatak, novi izazov, predstavlja takođe neki moj put, jer smo svi mi glumci srećni kad nas izvuku iz tih nekih fiokica u koje su nas nekad stavili i daju nam šansu da sami sebe oprobamo. To nije stvar nekog dokazivanja, jer ja sam srećna kad ljudi dođu da gledaju moju predstavu i smeju se na glas, to je naravno veliki kompliment i za mene takođe izazov, ali uvek je dobro kada imamo priliku da se sami oprobamo u nečem novom, da vidimo za šta nas je još Bog dao. Zapravo, ja sam uvek srećna kada imam priliku da radim, kao i većina glumaca. Sada kada se setim svih tih dana i zora kada smo kretali na snimanja i vraćali se kasno u noć, to želim i dalje i priželjkujem, pa u kom god žanru bilo.

Kakvu Anđelku ćemo imati prilike da vidimo u “Jedinom izlazu”, na koji način si sebe prilagodila ulozi?

Nema ovde puno Anđelke. Bio mi je veliki izazov i zadatak da svedem apsolutno sebe, da probam da se maksimalno poništim. I kroz gestikulaciju, mimiku, glas, reakcije, pokazivanje emocija, to mi je bio ogroman izazov i zadatak.

Reci nam zašto bi publika trebala da pogleda film “Jedini Izlaz”?

Mislim da publika treba da pogleda film “Jedini izlaz” da bi shvatili da u našem okruženju žive ljudi, nevezano za to kog su pola i koliko godina imaju, kojima nekad treba pomoć, podrška i treba im malo vetra u leđa da kažu “ne” svim tim zlostavljačima, koji nas na žalost okružuju i ima ih dosta. I kao što kažu, ne sudite nikada i ne budite grubi prema nekom tek tako jer nikad ne znate šta taj neko preko puta vas baš u tom trenutku proživljava.

Foto: Arhiva (Arena Cineplex)

Slični naslovi

Vaš komentar